|
|
|
|
|
|
|
Otvorena izložba “Srbija 1914 – Žensko lice Velikog rata” |
U sklopu planiranih aktivnosti obeležavanja značajnih godišnjica u organizaciji Ambasade, u muzeju “Mitre” u Buenos Ajresu 7. novembra 2024. godine svečano je otvorena izložba “Srbija 1914 – Žensko lice Velikog rata”. Prisutnima se tom prilikom obratila direktorka muzeja “Mitre” Gabriela Mirande Lamedika koja je izrazila zadovoljstvo što će ova veoma značajna postavka biti izložena u muzeju. U ime poslanice Patrisije Ines Glise upoznala je prisutne sa inicijativom pokrenutom u Skupštini Autonomnog Grada Buenos Ajresa da se “Srbija 1914 – Žensko lice Velikog rata” proglasi izložbom od kulturnog i turističkog interesa glavnog grada Argentine.
U svom izlaganju ambasador Lazić je istakao da su izložbom predstavljene kako anonimne pripadnice ženske populacije tako i poznata lica koja su učestvovala u ratu, poput najodlikovanije žene Velikog rata Milunke Savić. Govoreći o istorijskom kontekstu, objasnio je uzroke i povod izbijanja rata i podsetio na tragičan bilans srpskih žrtava, kao i da je skoro svaki deseti poginuli vojnik u Prvom svetskom ratu bio Srbin. Posebno je istakao činjenicu da se u čast herojske uloge Srba u Velikom ratu, po nalogu američkog predsednika Vudroa Vilsona, na Beloj kući u Vašingtonu 28. jula 1918.g. vijorila srpska zastava. Izložba će biti postavljena u muzeju „Mitre“ do kraja marta 2025. godine.
O otvaranju izložbe izvestio je i ugledni dnevi list La Nacion. |
|
Intervju ambasadora Lazića bolivijskom časopisu Datos |
Ugledni bolivijski časopis Datos objavio je autorski tekst Veljka Lazića, ambasadora Republike Srbije u Argentini, odakle na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Boliviju, o Kosovu i Metohiji pod naslovom “Opstanak Srba na Kosovu – krik upozorenja". U tekstu, ambasador Lazić podseća da je “Pandorina kutija” otvorena agresijom na tadašnju SRJ, koja je realizovana bez mandata UN, čime je najgrublje pogaženo međunarodno pravo, a sve pod plaštom tobožnje zaštite ljudskih prava Albanaca na Kosovu i Metohiji, koji su navodno bili ugroženi od strane Srba. Istih Srba koji danas, daleko od reflektora međunarodne zajednice, doživljavaju najgrublje kršenje svojih prava i progon od strane režima Aljbina Kurtija. On navodi da je od 2021. kada je došao na vlast, Kurti uspostavio represivni režim u svim srpskim sredinama, fizičko nasilje, diskriminaciju i zastrašivanje, zloupotrebu pravosuđa i policije u cilju progona Srba, što je rezultiralo činjenicom da je samo prošle godine najmanje 15% od ukupnog broja Srba napustilo Kosovo i Metohiju.
Naglašava da prištinske vlasti već 11 godina odbijaju da osnuju Zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom (ZSO), što je najvažnija odredba Briselskog sporazuma. Ambasador je upozorio da se situacija iz dana u dan pogoršava, a da najbolji primer za to predstavljaju nedavni bezočni napadi na srpske institucije javnih službi na Kosovu i Metohiji, te da Kurti povrh toga preti da će uništiti preostale zdravstvene i obrazovne ustanove, poslednje instutucije koje mogu da posluže kao osnova za ZSO. „Zbog svega ovoga Vlada Srbije je definisala minimum neophodnih uslova za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i predlog mera radi povratka na stanje pre jednostranih akcija Kurtija“, rekao je Lazić. Ambasador je istakao da Beograd ostaje nepokolebljiv u svojoj posvećenosti dijalogu, saradnji i miru i da smo spremni da radimo sa EU i drugim međunarodnim partnerima kako bismo osigurali da ove mere budu usklađene sa zajedničkim principima i doprinesu regionalnoj stabilnosti. |
|
Sastanak ambasadora Lazića sa zamenikom ministra spoljnih poslova Argentine |
Ambasador R. Srbije Veljko Lazić sastao se 26. septembra 2024. godine sa zamenikom ministra spoljnih poslova za međunarodne ekonomske odnose Argentine ambasadorom Marselom Simom, sa kojim je u srdačnom i prijateljskom razgovoru razmotrio mogućnosti jačanja saradnje dve zemlje u oblasti ekonomije.
Obostrano je konstatovano postojanje velikih potencijala za dalji razvoj sveukupnih odnosa u ovoj oblasti i identifikovane konkretne oblasti sa trenutno najvećim potencijalom poput energetike, poljoprivrede, avio-saobraćaja i prehrambene industrije.
Takođe, razmatrana su regionalna i globalna ekonomska i politička kretanja i njihov uticaj na dinamiku bilateralnih ekonomskih odnosa dve zemlje. |
|
|
|
|